DROGA

[rale]

...

[galileo011]

evo malo droge

ovo bas i nije droga

a evo i malo koke

[Avaks]

Kanabinoidi

Hasis i Marihuana

Depresivi

Barbiturati, Benzodiazepin (osim flunitrazepama), Flunitrazepam, GHB, Methaqalon

Anestetici

Ketamin, PCP

Halucinogeni

LSD, Meskalin, Psilocibin,

Opijati i derivati morfijuma

Kodein, Fentanyl, Heroin, Morfijum, Opijum

Stimulanti

Amfetamini, Kokain, MDMA, Metamfetamin, Metilfenidat

[Avaks]

MARIHUANA je najcesce koriscena droga u svetu i kod nas.To je zalena, braonkasta ili siva mesavina sitno isecakanih suvih cvetova, lisca, stabljika i semenki Indijske konoplje koja se naziva Cannabis sativa (termin koji se odnosi na marihuanu i na ostale droge koje poticu od ove biljke; sve njene forme su psihoaktivne;sinsemija i hasis su jace vrste marihuane). U svetskom zargonu postoji preko 200 naziva za marihuanu, a kod nas se najcesce koriste termini: trava, vutra, sit, pot, gandza, mara. Obicno se pusi umotana u cigarete (koje se zovu dzoint) ili u luli (nargila). Ima jaci miris od duvana u cigareti, kao i od duvana u luli. Poslednjih godina u cigarete marihuane se stavljaju i druge droge kao sto je crack kokain, izmrvljene tablete, sto se naziva hemija. Neki korisnici marihuanu uzimaju sa hranom ili je piju kao caj.

Glavni sastojak u marihuani (pored jos 400 drugih sastojaka) je jedinjenje THC (delta-9-tetrahydrocannabinol). Membrane odredjenih nervnih celija sadrze proteinske receptore koji vezuju THC koji se apsorbuje u masnom tkivu u razlicitim organima. Kad se smesti, THC otpusta seriju celijskih reakcija koje menjaju stanje svesti. Efekti marihuane zavise od jacine i potencije THC-a koji sadrzi. Jacina droge se meri s obzirom na prosecnu kolicinu THC-a. Marihuana prosecno sadrzi oko 3% THC-a.

Zdravstvene teskoce:

Marihuana je stetna i rizicna po zdravlje.

Veoma je tesko precizno ispitivati dejstvo marihuane, s obzirom na cinjenicu da ne postoji sistem u nasem organizmu na koji ona ne deluje. Pored toga, ova droga u sebi kombinuje dejstvo razlicitih kategorija opijata, kao sto su alkohol, sredstva za smirenje ili halucinogene droge. Marihuana moze biti stetna na mnogo nacina, kako u trenutku uzimanja, tako i tokom duzeg vremena konzumiranja.

Upotreba marihuane prouzrokuje:

Probleme sa pamcenjem i ucenjem; zaboravljanje; gubitak koordinacije; dezorijentisanost; iskrivljenu percepciju; ubrzani rad srca; anksioznost i napade panike; napade paranoje, straha i smeha; napetost; zakrvavljene oci; povecan apetit;

Posledice koriscenja marihuane:

Ostecenje mozga i centralnog nervnog sistema, poremecaji u reproduktivnim organima i radu srca, povecanje krvnog pritiska, rak.

[Avaks]

Uticaj na mozak:

THC ostecuje nervne celije u delu mozgu gde se pamti. Naucnici su otkrili da THC menja nacin na koji informacije dolaze do mozga i preradjuju se u hipokampusu. Hipokampus je deo limbickog sistema mozga koji je od presudnog znacaja za ucenje, pamcenje i integraciju iskustava sa emocijama i motivacijom. Neuroni u sistemu preradjivanja informacija u hipokampusu i aktivnost nervnih vlakana u ovom podrucju ometeni su prisustvom THC-a. U laboratorijskim ispitivanjima, otkriveno je da velike količine THC-a koje su davane mladim pacovima izazivaju gubitak mozdanih stanica slican onome koji nastaje usled starenja. U 11-om ili 12-om mesecu zivota (oko polovine njihovog zivotnog veka) mozak pacova je izgledao kao kod veoma starih zivotinja. Nije poznato da li kod ljudi dolazi do takvih efekata, jos uvek se dolazi do novih saznanja o nacinima na koje marihuana ostecuje mozak.

Dugotrajna upotreba marihuane stvara promene u mozgu slicne onima koje stvara dugotrajno konzumiranje vecine drugih droga.

Uticaj na pluca:

Onaj ko redovno pusi marihuanu ima respiratorne probleme slicne onima koje imaju pusaci duvana: svakodnevno kasljanje i iskasljavnje slajma, simptome hronicnog bronhitisa i ceste prehlade. Pusenjem "trave" se povecava rizik od pojave bronhitisa i upale pluca, a pet dzointa nedeljno, u tom smislu, predstavljaju ekvivalent dnevno popusenoj pakli cigareta. Osim prisustva THC-a, kolicina katrana koji udahnu pusaci marihuane i nivo karbon monoksida koji se apsorbuje su tri do pet puta veci nego kod pusaca duvana. Ovo moze biti zbog toga sto korisnici marihuane dublje udisu dim i duze ga zadrzavaju u plucima kao i zbog toga sto se dim marihuane ne filtrira.

Dugotrajno pusenje marihuane izaziva ostecenje ili unistenje plucnog tkiva sto dovodi do abnormalne funkcije pluca kao i do emfizema i raka pluca i disajnih puteva.

Uticaj na srce i krvni pritisak:

Upotreba ,marihuane izaziva ubrzani rad srca i povisen krvni pritisak. Najnovija otkrica ukazuju da pusenje marihuane i istovremeno intravenozno uzimanje kokaina prouzrokuju preopterecenje kardiovaskularnog sistema. U toku jednog istrazivanja, korisnicima marihuane i kokaina davana je samo marihuana, samo kokain, a zatim marihuana i kokain zajedno. I jedna i druga droga su, svaka za sebe, uticale na kardiovaskularni sistem, kombinovanovanjem obe droge, efekti su bili jaci i duze su trajali. Samo sa marihuanom, srcani ritam se povecao za 29 otkucaja u minuti, a 32 otkucaja u minuti samo sa kokainom. Kada su droge date zajedno, srcani ritam se povecao za 49 otkucaja u minuti, i ubrzani ritam je trajao duze. Prilikom ovog istrazivanja droga je davana individuama koje su mirno sedele. U normalnim (neeksperimentalnim) uslovima, individua moze kombinovati marihuanu i kokain a zatim raditi nesto stresno za organizam, sto znacajno povecava rizik od preopterecenja kardiovaskularnog sistema.

Uticaj na trudnocu:

Upotreba bilo koje droge skodi zdravlju zene u trudnoci, periodu kada ona treba posebno da se neguje i brine o sebi i svom zdravlju. Zloupotreba droga je u suprotnosti sa pravilnom ishranom i kontrolisanim aktivnostima tokom trudnoce i nepovoljno utice na funkcionisanje imunoloskog sistema a moze naskoditi i fetusu. Istrazivanja pokazuju da su bebe rodjene od majki koje su u toku trudnoce uzimale marihuanu lakse i imaju manju glavu od beba cije majke tokom trudnoce nisu uzimale ovu drogu. Manje bebe imaju vecih zdravstvenih problema od vecih beba. Postoje studije koje ukazuju na probleme nervnog sistema i koncentracije kod dece cije su majke pusile marihuanu za vreme trudnoce. Dojilje koje uzimaju marihuanu, putem mleka prenose odredjenu kolicinu THC-a na bebu. Konzumiranje marihuane tokom prvog meseca dojenja moze da uspori razvoj motorike (kontrolisanje pokreta) kod bebe.

Uticaj intezivnog konzumiranja marihuane na ucenje, ponasanje i motivaciju:

Kod nekih korisnika koji dugo uzimaju marihuanu vidljivi su nagovestaji gubitka motivacije (amotivacioni sindrom). Takve osobe ne zanima sta se s njima desava, nemaju zelju za svakodnevnim radom, premoreni su i zanemaruju sopstveni izgled. Oni koji rade ili idu u skolu postizu slabe rezultate. Jedna studija sprovedena medju srednjoskolcima pokazuje da vitalne sposobnosti vezane za koncentraciju, ucenje i pamcenje izuzetno slabe kod onih koji redovno uzimaju marihuanu, cak i posle prekida od 24 sata. Istrazivaci su uporedili 65 "teskih korisnika" koji su pusili marihuanu u proseku 29 dana od proteklih 30 i 64 "laksa korisnika" koji su pušili u proseku 1 dan u proteklih 30 dana. Po brizljivom nadgledanju u periodu od 19- do 24-satne apstinencije od marihuane, ucenicima je dato nekoliko standardnih testova kojima se meri koncentracija, pamcenje i ucenje. U poredjenju sa "laksim korisnicima", "teski korisnici" marihuane su napravili vise gresaka, teze su odrzavali koncentraciju i imali su vise poteskoca u zapazanju, obradi i upotrebi dobijenih informacija. Ova otkrica ukazuju da je veci gubitak kod "teskih korisnika" povezan sa izmenama mozdanih aktivnosti uzrokovanim marihuanom.

Upotreba marihuane medju mladima osnovnoskolskog uzrasta prouzrokuje slabiji uspeh, devijantno ponasanje, delikvenciju i agresivnost, suprotstavljanje i lose odnose sa roditeljima, druzenje sa delinkventima i uzivaocima droga.

Takodje, istrazivanja pokazuju regresivno ponasanje (sisanje prsta, bes) kod dece predskolskog uzrasta ciji roditelji uzimaju marihuanu, nego kod dece ciji roditelji ne konzumiraju ovu drogu.

[Avaks]

Zavisnost:

Zavisnost od bilo koje droge postoji kad postoji snazna, nekontrolisana zelja i potreba za njenim konzumiranjem, uprkos saznanjima o negativnim zdravstvenim i drustvenim posledicama. Marihuana zadovoljava ovaj kriterijum. Postoje misljenja da marihuana ne izaziva zavisnost, medjutim najnovija istrazivanja su pokazala da se kod ove droge dugotrajnim koriscenjem podize prag osetljivosti uzivaoca i povecava se njegova tolerancija na drogu, pri cemu se razvija i zavisnost. Kao i kod drugih oblika zavisnosti, i u ovom se slucaju pojavljuju prateci efekti. Neki teski korisnici pokazuju znakove zavisnosti, jer kad ne uzimaju drogu javlja se apstinencijalna kriza: nemir, gubitak apetita, nesanica, gubitak tezine i drhtanje ruku. Prema jednoj studiji, kod mladih koji uzimaju marihuanu i kod kojih je ranije zabelezano antisocijalno ponasanje brzo je doslo do stvaranja zavisnosti na ovu drogu. Ova je studija, takodje, pokazala da je kod problematicne omladine koja pusi cigarete, uzima alkohol i marhiuanu, napredovanje od prvog do redovnog uzimanja marihuane bilo toliko kao napredovanje do redovnog pusenja cigareta, a jos vece nego do redovnog uzimanja alkohola. Izmedjuu ostalog, istrazivanja na zivotinjama sugerisu da marihuana stvara i fizicku zavisnost, sto se potvrdjuje apstinencijalnim krizama kod ljudi. Kod redovnih korisnika marihuane moze se razviti "tolerancija" sto znaci da su im potrebne vece kolicine droge da bi se postigli zeljeni rezultati, koje su ranije postizali s manjim dozama.

Lecenje:

Prema podacima NIDA (National Institute on Drug Abuse), u SAD vise od 120.000 ljudi godisnje zapocne lecenje zavisnosti od marihuane.Do pre nekoliko godina bilo je tesko pronaci program lecenja. Lecenje ove zavisnosti bilo je isto kao i lecenje zavisnosti od drugih droga. To je ukljucivalo detoksifikaciju, terapiju ponasanja i terapijske zajednice. Odnedavno, istrazivaci testiraju razlicite nacine da korisnike marihuane ukljuce u terapiju i da im pomognu pri odvikavanju. Trenutno ne postoje lekovi kojim bi se mogla leciti zavisnost od marihuane. Program lecenja je usmeren na savetovanje i sistem grupne podrske.

Koriscenje marihuane u medicinske svrhe:

U javnosti se puno raspravlja o mogucoj medicinskoj upotrebi marihuane. Godine 1970. marihuana je u SAD proglasena Zakonom kontrolisanom supstancom. To znaci da se droga, pripremljena za pusenje ne koristi u medicini. Da bi se razmotrila mogucnost medicinske primene, bitno je da se napravi razlika izmedju marihuane i cistog THC i drugih specificnih hemikalija dojivenih iz kanabisa. Marihuna sadrzi stotine hemikalija, od kojih su neke opasne po zdravlje. THC, proizveden u obliku tablete moze se koristiti za sprecavanje mucnine i povracanja koji se javljaju kod lecenja nekih vrsta raka i dostupan je putem recepta. Jos jedna hemikalija koja je vezana za THC - nabilone, takodje je odobrena od strane FDA (Food and Drug Administration) za sprecavanje mucnine kod obolelih od raka. Tablete THC-a se koriste da otvore apetit pacijentima obolelim od side, kako bi im se povecala telesna tezina. Jos uvek se istrazuje da li se marihuana, THC i ostale hemikalije iz marihuane (koje se zovu cannabinoidi) mogu koristiti u jos neke medicinske svrhe. Naucnici naglasavaju da je potrebno napraviti jos istrazivanja o pratecim efektima i potencijalnoj koristi marihuane, pre nego sto se ona bude preporucivala za medincinsku upotrebu

[Avaks]

KOKAIN je veoma adiktivan stimulans koji direktno deluje na mozak. To je jedna od najstarijih poznatih droga.

Cista supstanca, hidrohlorid se zloupotrebljava vise od 100 godina, a lisce koke, izvor kokaina, zvace se vec hiljadama godina. Cisti kokain je prvi put dobijen iz lisca Erythroxylon coca grma, koji raste u Peruu i Boliviji, sredinom devetnaestog veka. Ranih 1900-ih to je postala osnovna stimulativna droga od koje su pravljeni tonici/eliksiri korisceni za lecenje razlicitih bolesti. Danas je kokain droga drugog stepena, sto znaci da se vrlo cesto zloupotrebljava, ali se moze koristiti i u legalne medicinske svrhe, kao sto je lokalna anestezija kod nekihoperacija oka, uha i grla.Kokain u prahu U sustini postoje dve hemijske forme kokaina: hidrohlorid i "freebase", odnosno slobodna baza. Hidrohlorid ili kokain u prahu rastvara se u vodi, a prilikom zloupotrebe uzima se intravenozno (kroz venu) ili intranazalno (kroz nos). Slobodna baza je jedinjenje na koje se nije delovalo kiselinom da bi se dobio hidroklorid. Slobodna baza kokaina se koristi za pusenje. Kokain se obicno prodaje na ulici kao fini, beli, kristalizovani prah koji se u zargonu zove "koka", "koks" itd. Ulicni dileri u kokain dodaju skrob, puder i/ili sećer, ili droge kao sto je prokain (lokalni anestetik) ili stimulante kao što su amfetamini. Bez mirisa je i gorkog je ukusa.

Crack je ulicni naziv za slobodnu bazu kokaina koja se dobija tako sto se kokain hidrohlorid u prahu preradjuje da bi se dobila supstanca pripremljena za pusenje. Termin "crack" je nastao zbog toga sto se cuje pucketanje kad se dobijena smesa pusi. Crack kokain se dobije kada se kokain pomesa sa amonijakom ili sodom bikarbonom i vodom, a zatim zagreje da ispari hidrohlorid.

Kad se crack pusi, korisnik oseca euforiju za manje od 10 sekundi. Ovako brz i snazan efekat doveo je do toga da crack stekne ogromnu popularnost sredinom 1980-ih. Osim toga, crack se jeftino proizvodi i prodaje, pa je i to uticalo na njegovu popularnost.

UsmrkavanjeOsnovni putevi kojima se kokain unosi u organizam su: oralni (zvakanje), intranazalni (usmrkavanje), intravenozni (injiciranje) i inhalatorni (pusenje). Usmrkavanje je proces udisanja kokainskog praha kroz nos, odakle on ide u krvotok kroz tkivo u nosu. Injiciranjem droga dolazi direktno u krvotok, pa je zbog toga i njen efekat jaceg intenziteta. Pusenjem se kokainska para ili dim unosi u pluca, gde je apsorpcija u krvotok jednako brza kao kod injiciranja. Droga se, takodje moze utrljati u tkivo sluzokoze. Neki korisnici kombinuju kokain ili crack sa heroinom i to se naziva "speedball".

Ne postoji siguran nacin uzimanja kokaina. Svaki nacin dovodi do apsorpcije toksicnih kolicina kokaina, sto moze dovesti do akutnih kardiovaskularnih ili cerebrovaskularnih teskoca koje mogu rezultirati iznenadnom smrcu. Ponovljena upotreba kokaina moze dovesti do zavisnosti i drugih stetnih posledica po zdravlje. Efekti kokaina se javljaju gotovo odmah po uzimanju jedne doze i nestaju nakon nekoliko minuta ili sati. Uzet u malim kolicinama (do 100 mg) kokain obicno kod
Pasta koke
korisnika stvara osecaj euforije, energicnosti, govorljivosti i dolazi do promena u percepciji. Moze se, takodje, privremeno smanjiti potreba za hranom i spavanjem. Neki korisnici smatraju da im droga pomaze pri brzem izvodjenju jednostavnih psihickih i intelektualnih zadataka, dok drugi mogu iskusiti suprotne efekte. Duzina trajanja euforicnih efekata koje stvara kokain zavisi od nacina unosenja droge u organizam. Sto je brza apsorpcija to je euforija intenzivnija. Takodje, sto je brza apsorpcija, to je krace trajanje osecanja opijenosti. Po usmrkavanju, euforija relativno sporo pocinje, ali moze trajati 15 do 30 minuta, dok kod pusenja traje od 5 do 10 minuta.

Kratkorocni efekti kokaina manifestuju se suzavanjem krvnih sudova, prosirenim zenicama, ubrzanim kucanjem srca, povisenom temperaturom i krvnim pritiskom. Vece kolicine kokaina (nekoliko stotina miligrama ili vise) mogu intenzivirati osecaj euforije, ali takodje mogu dovesti do agresivnosti, bizarnog i nasilnog ponasanja, sto moze biti praceno drhtavicom, vrtoglavicom, grcevima u misicima, paranojom, ili, kod ponovljenog uzimanja, toksicnom reakcijom slicnom onoj kod trovanja amfetaminima. Neki korisnici kokaina osecaju nemir, napetost, razdrazljivost i zabrinutost. U retkim situacijama moze doci do iznenadne smrti i posle prvog uzimanja. Kokainom izazvane smrti su rezultat prestanka rada srca ili napada za kojim sledi prestanak rada respiratornog sistema.

Nacin pakovanjaKokain je veoma adiktivna droga. Posto prvi put proba kokain, osoba ce tesko moci predvideti ili kontrolisati kada ce je i do kada uzimati. Moze da se razvije vidljiva tolerancija na kokain o kojoj mnogi narkomani govore, a to znaci da ne uspevaju da ponovo dozive prijatne efekte koje su doziveli prvi put. Zato stalno povecavaju doze da bi intenzivirali i produzili euforicne efekte. Dok se prag toleracije za uzbudjenje povecava, korisnici mogu postati osetljiviji na kokainske anesteticke i konvulzivne (izaziva grceve) efekte, bez povecavanja kolicine uzete droge. Ova povecana osetljivost moze biti uzrok iznenadne smrti posle uzimanja relativno malih doza kokaina. Ukoliko se droga uzima ponovno i u sve vecim kolicinama dolazi do stanja povecane razdrazljivosti, nemira i paranoje. Ovo moze rezultirati pravom paranoidnom psihozom, gde osoba gubi svaki kontakt sa stvarnoscu i dozivljava halucinacije.

[Avaks]

Zdravstvene teskoce:

Velike medicinske komplikacije su vezane za upotrebu kokaina. Neke od najcescih su: kardiovaskularni problemi kao sto su aritmija i srcani udar; respiratorni problemi kao sto su bol u grudima i prestanak disanja; neuroloski problemi kao sto su mozdani udar i glavobolja; stomacni problemi kao sto su bolovi u abdomenu i mucnina. Upotreba kokaina je vezana za razlicite bolesti srca. Ustanovljeno je da kokain izaziva haotican srcani ritam, koji se zove ventrikularna fibrilacija; ubrzani rad srca i ubrzano disanje; povisen krvni pritisak i povisena telesna temperatura. Fizički simptomi su bolovi u grudima, mucnina, zamagljen vid, groznica, grcevi i koma.

Razliciti nacini uzimanja kokaina mogu izazvati razlicite posledice. Ako se kokain usmrkava moze doci do gubitka cula mirisa, krvarenja iz nosa, otezanog gutanja, promuklosti, nadrazenosti sluzokose nosa, sto moze dovesti do hroničnog zapaljenja, curenja iz nosa. Unosenje kokaina na usta moze izazvati tesku crevnu gangrenu pracenu smanjenim protokom krvi. Ukoliko se kokain unosi intravenozno osoba ima tragove uboda, najcesce na nadlaktici. Intravenozni korisnici kokaina mogu imati alergijske reakcije, ili na drogu, ili na neke dodatke koji se nalaze u ulicnom kokainu, sto u tezim slucajevima moze dovesti i do smrti. Kokain smanjuje potrebu za hranom, pa mnogi hronicni korisnici kokaina izgube apetit, sto dovodi do velikog gubitka na tezini.

Istrazivanjima se doslo do saznanja da je opasno mesati kokain i alkohol. Kada se kombinuju ove dve droge telo ih pretvara u cocaethylene. Efekti cocaethylene-a traju duze i toksicniji su nego svaka od ovih droga posebno. Bitno je naglasiti da je mesavina kokaina i alkohola najcesca kombinacija koja rezultira smrcu.

Korisnici kokaina, posebno intravenozni, spadaju u grupu koja je izlozena velikom riziku da se zarazi HIV virusom i hepatitisom. Zapravo, zloupotreba ilegalnih droga,ukljucujuci i crack kokain, predstavlja osnovni faktor rizika za dobijanje HIV virusa. Do sirenja HIV virusa, medju narkomanima, dolazi prilikom deljenja zarazenih igala i ostalog pribora. Virus se moze preneti i indirektno, sa majke koja je HIV pozitivna, na dete. To je veoma alarmantno, jer su u vise od 60% slucajeva zene te koje imaju SIDU. Uzimanje droge utice na donosenje odluka, sto moze dovesti do seksa bez zastite; zatim narkomani cesto izmedju sebe dele igle i ostali pribor, ili se prostituisu za drogu, bilo da se radi o zenama ili muskarcima.

I hepatitis C se, takodje, veoma brzo siri medju intravenoznim korisnicima droge. Jos uvek ne postoji vakcina protiv hepatitisa C, a lecenje je skupo, cesto neefikasno i moze imati teske propratne pojave.

Uticaj na trudnocu:

Jos uvek nisu poznate sve posledice koje bebe imaju zbog izlozenosti drogama u prenatalnom periodu, ali mnoge naucne studije su dokumentovale da su bebe koje su rodile majke koje su zloupotrebljavale kokain tokom trudnoce, najcesce prevremeno rodjene, lakse su, imaju manju glavu i manje su od drugih beba.

Faktori kao sto su: kolicina i broj zloupotrebljenih droga; neadekvatna prenatalna nega; zlostavljanje i zanemarivanje dece, zajedno sa majcinim nacinom zivota; socio-ekonomski status; lose zdravlje majke; razliciti zdravstveni problemi i izlozenost bolestima koje se prenose seksom, su samo neki primeri direktnog uticaja zloupotrebe kokaina u postnatalnom periodu, kako na majku, tako i na dete.

Naucnici su otkrili da izlozenost fetusa kokainu tokom razvoja moze dovesti do znacajnih teskoca kasnije, pogotovo u domenu ponasanja u skolskom periodu, kao naprimer na nemogucnost obracanja paznje i na dugotrajniju koncentraciju.

Lecenje:

List kokeVecina onih koji se lece su politoksikomani, odnosno uzimaju vise razlicitih droga. Veoma rasprostranjena zloupotreba kokaina je podstakla razvoj programa za lecenje ovog tipa zavisnosti. Kokainska zloupotreba i zavisnost su kompleksni problemi koji ukljucuju bioloske promene u mozgu, kao i uticaj porodicnih i faktora okoline. Lecenje kokainske zavisnosti je kompleksno i mora se baviti razlicitim problemima. Kako bi dobro funkcionisao, plan lecenja mora da obuhvata psiho-bioloske, socijalne i farmakoloske aspekte zloupotrebe kokaina.

Farmakoterapija:

Jos uvek se radi na pronalazenju i testiranju lekova za lecenje kokainske zavisnosti. Lek koji najvise obecava je selegelin. Ispituju se dva nacina unosenja selegelina, u obliku flastera i u obliku time-released tablete, da bi se utvrdilo koji je od njih delotvorniji. Disulfiram, lek koji se koristi u lecenju alkoholizma, takodje se pokazao efektivnim u smislu smanjenja zloupotrebe kokaina. Zbog promena raspolozenja u pocetnom stadijumu apstinencije, antidepresanti su se pokazali korisnim. Uz problem zavisnosti, mnogi slucajevi predoziranja zavrsavaju smrcu i zato postoje medicinski tretmani koji se koriste u hitnim slucajevima

[Avaks]

Bihejvioralna terapija:

Postoji mnogo razlicitih bihejvioralnih terapija koje imaju efekta kod kokainske zavisnosti, kako stacionarnih, tako i ambulantnih. Zapravo, bihejvioralne terapije su cesto jedini dostupan, efektivan tretman za vecinu problema vezanih za droge, pa tako i za kokainsku zavisnost, za koju jos uvek nema farmakoloskog leka. Ipak, integracija oba nacina je najefektivniji nacin lecenjai. Najvaznije je izabrati rezim lecenja koji najbolje odgovara potrebama pacijenta. To moze zahtevati dodavanje ili iskljucivanje pojedinih komponenti iz individualnog rezima lecenja. Naprimer, ako je individua sklona recidivu, u program treba ukljuciti komponentu o recidivu. Bihejvioralna terapija koja daje najbolje rezultate kod kokainskih zavisnika je Contingency menagement terapija. Ova terapija se koristi sistemom afirmacije i davanjem pozitivnih poena za nastavljanje terapije i neuzimanje kokaina. Testiranjem urina pacijenti zarade poene koje mogu menjati za stvari koje ce ih ohrabriti da nastave zdrav zivot, kao sto su upis na neki kurs, odlazak u bioskop ili na veceru.

Sledeci pristup jeste kognitivno-bihejvioralna terapija. Ova terapija omogucava ostvarivanje kratkorocnog pristupa fokusiranog na pomoc narkomanima da apstiniraju od kokaina i drugih supstanci. Najbitnija je pretpostavka da proces ucenja igra veoma vaznu ulogu u otpocinjanju i nastavljanju zloupotrebe kokaina i stvaranju zavisnosti. Isti proces ucenja moze se upotrijebiti da individua prestane uzimati drogu. Ovim pristupom se pomaze pacijentu da prepozna, izbegne i suoci se sa stresom; da prepozna situaciju u kojoj bi najverovatnije posegnuo za kokainom, da izbegava ovakve situacije, i da se sto efikasnije bori sa razlicitim problemima i problematicnim ponasanjem koje je vezano uz zloupotrebu droga. Ova terapija je vredna paznje i zbog svoje kompatibilnosti sa nizom drugih terapija, pa i sa farmakoterapijom. Terapeutske zajednice, ili stacionarni programi koji traju od 6 do 12 meseci, nude alternativu onima kojima je potrebno lecenje od kokainske zavisnosti. Terapeutske zajednice su najcesce usmerene na razlicite segmente lecenja, kao sto su resocijalizacija individue i njena reintegracija u drustvo, a mogu ukljucivati i strucnu rehabilitaciju, kao i druge vrste podrske. U terapeutske zajednice se ukljucuju pacijenti koji imaju teze probleme, kao sto su mentalni problemi i sklonost kriminalnim radnjama.

[Avaks]

HEROIN se proizvodi iz morfina, prirodne supstance koja se dobija iz caure maka. Pojavljuje se u obliku belog praha, moze biti i druge boje jer se veci deo heroina koji se prodaje na ulici mesa sa drugim drogama i supstancama (secerom i mlekom u prahu, skrobom, talkom, gipsom, karbonat sodom, kininom i dr.). Gorkog je ukusa. U zargonu se heroin najcesce naziva ''H'', ''horse'' ili "junk". Heroin je ilegalna, skupa, veoma adiktivna droga. Najvise se zloupotrebljava i najbrze deluje od svih narkotika. Konzumira se intravenskim putem, pusenjem, usmrkavanjem. Najnovija istrazivanja pokazuju da se heroin sve cesce pusi ili usmrkava, i to kako zbog njegove sve vece cistoce, tako i zbog postojanja zablude da se tako ne stvara zavisnost. Sa promenom nacina uzimanja heroina doslo je do stvaranja razlicitih grupa korisnika. Stariji korisnici (preko 30 godina) su i dalje najmnogobrojnija grupa korisnika. Ipak, neki izvori navode porast broja novih,mladjih korisnika koji su privuceni jeftinim heroinom velike cistoce koji se moze usmrkavati i pusiti. Heroin se pojavio i u bogatijim krugovima.

[Avaks]

Zdravstvene teskoce:

BazaZloupotreba heroina izaziva ozbiljne zdravstvene probleme, ukljucujuci predoziranje, spontani pobacaj, propadanje vena i infektivne bolesti kao sto su HIV/SIDA i hepatitis. Korisnik heroina ubrizgava drogu i do cetiri puta dnevno. Intravenozna injekcija stvara intenzivan i veoma brz pocetak euforije (5 do 8 sekundi), dok intramuskularna injekcija stvara relativno spor pocetak euforije (7 do 8 sekundi). Kada se heroin usmrkava ili pusi, maksimalni efekti se osete u roku od 10 do 15 minuta. Iako pusenje i usmrkavanje heroina ne stvaraju uzbudjenje takve brzine i intenziteta kao intravenozno ubrizgavanje, istrazivanja su potvrdila da sve tri forme unosenja heroina stvaraju zavisnost. Injekcija je jos uvek najdominantniji nacin unosenja heroina. Kratkorocni efekti heroina se javljaju odmah posle uzimanja i nestaju posle nekoliko sati. Po ubrizgavanju (ili usmrkavanju), heroin prelazi krvno-mozdanu barijeru, u mozgu se pretvara u morfin i brzo se veze za prirodne opijatske receptore. Korisnika zahvati talas euforije (koji se obicno opisuje kao talas prijatnog osecanja) a njegov intenzitet zavisi od kolicine uzete droge. Uzbudjenje koje izaziva heroin prate osecaj toplote, suzenje zenica, crvenilo koze, otezali ekstremiteti, otezan govor i suva usta, sto moze biti praceno mucninom, povracanjem i svrabom. Posle pocetne euforije, narkoman zapada u stanje naizmenicne budnosti i pospanosti, moze biti pospan narednih nekoliko sati. Mentalne funkcije postaju zamagljene, a dolazi i do depresije centralnog nervnog sistema. Srce slabije kuca, disanje je opasno usporeno, sto moze dovesti i do smrti. Postoji i rizik od predoziranja, jer se cistoca i kolicina droge ne mogu tacno znati.

Dugorocni efekti heroina javljaju se posle ponovljene upotrebe u odredjenom vremenskom periodu. Kod hronicnih korisnika moze doci do propadanja vena, bakterijskih infekcija krvnih sudova i srcanih zalistaka, cireva i ostalih infekcija mekog tkiva, bolesti jetre i bubrega. Bolesti pluca (ukljucujuci razlicite tipove upale pluca i tuberkuloze) mogu nastati kako zbog loseg zdravstvenog stanja narkomana, tako i zbog depresivnih efekata heroina na disajne puteve. Mnogi dodaci u heroinu koji se prodaje na ulici mogu ukljucivati supstance koje se ne rastvaraju lako i tako blokiraju krvne sudove koji vode u pluca, jetru, bubrege ili mozak. To moze prouzrokovati infekciju ili smrt celija na manjim povrsinama unutar vitalnih organa. Naravno, zajednicko koriscenje pribora za ubrizgavanje heroina injekcionim putem moze dovesti do infekcija kao što su hepatitis B i C, HIV i veliki broj ostalih virusa koji se nalaze u krvi i koje narkomani mogu preneti na svoje seksualne partnere i decu.

Uticaj na trudnocu:

Heroin u paketicuZloupotreba heroina moze biti uzrok ozbiljnih komplikacija u trudnoci, kao sto su spontani pobacaj i prevremeni porodjaj. Deca rodjena od majki narkomanki izlozena su vecem riziku da dobiju Sindrom iznenadne smrti odojceta (Sudden Infant Death Syndrome - SIDS). Trudnice se ne smeju podvrgnuti detoksifikaciji pa je preporucljivo je lecenje metadonom. Iako deca rodjena od majki koje su uzimale metadon mogu pokazivati znakove fizicke zavisnosti, te se o njima mora voditi posebna briga, istrazivanja su pokazala da su efekti izlaganja deteta metadonu u materici relativno neskodljivi.

Tolerancija, zavisnost i apstinencija:

Nacin pakovanjaJedan od osnovnih dugorocnih efekata heroina jeste zavisnost. Zavisnost je hronicna, bolest, koju karakterise prinudna ceznja za uzimanjem droge i koja stvara hemijske i molekularne promene u mozgu. Kod redovne upotrebe heroina razvija se tolerancija. To znaci da korisnik mora uzimati vise heroina da bi postigao isti efekat koji droga stvara. Kao i drugi korisnici adiktivnih droga, i korisnici heroina postepeno trose sve vise i vise vremena i energije na uzimanje droge. Kad postane zavisan o heroinu, osnovna svrha zivota narkomana jeste trazenje i uzimanje droge. Kako se povecava doza, vremenom se razvijaju psihicka i fizicka zavisnost. Sa fizickom zavisnosti, telo se adaptira na prisustvo droge i ako se njena upotreba smanji ili potpuno obustavi javlja se apstinencijalna kriza. Apstinencija, koja se kod redovnih korisnika moze javiti i nekoliko sati po zadnjem unosenju droge, stvara nervozu, nemir, gubljenja sna, agresivnost, bunilo, gubitak moci rasudjivanja, nepovezan govor, bol u kostima i misicima, dijareju i povracanje, osecaj hladnoce, groznica pracena jezenjem koze, trzanje nogu, samoubilacke tendencije, sklonost kradji i druge simptome. Najjaci intenzitet apstinencijalne krize se javlja izmedju 24 i 72 sata po zadnjem uzimanju droge i pocinju da opadaju posle sedam dana. Kod nekih ljudi apstinencijalna kriza traje i po nekoliko meseci. Iznenadna apstinencijalna kriza kod teskih zavisnika koji su loseg zdravstvenog stanja moze biti fatalna, iako se smatra da je apstinencija od heroina manje opasna nego apstinencija od alkohola ili barbiturata. Moze izazvati smrt kod fetusa majki zavisnih o heroinu.

[Avaks]

Lecenje:

Postoji siroka paleta tretmana heroinske zavisnosti, razliciti nacini lecenja koji imaju efekta. Lecenje je daleko efikasnije ukoliko se zapocne ranije, a nacini lecenja zavise od individue. Dosad se pokazalo da najbolje rezultate daje kombinacija terapije medikamentima sa ostalim tehnikama, u kom slucaju pacijenti najcesce prestaju uzimati heroin (ili druge opijate) i vracaju se stabilnom i produktivnom zivotu. Metadon, sinteticki opijat koji blokira efekte heroina i eliminise apstinencijalne krize pokazao se veoma uspesnim u lecenju heroinske zavisnosti. I drugi medikamenti kao sto su LAAM (levo-alpha-acetyl-methadol), naloxon i naltrexon, buprenorphine i razlicite terapije ponasanja (bihejvioralne terapije) koriste se za lecenje heroinske zavisnosti. Detoksifikacija: primarni zadatak detoksifikacije jeste da olaksa apstinencijalnu krizu dokse pacijent odvikava od droge. Sama po sebi, detksifikacija ne cini potpun tretman, ali je koristan korak onda kada vodi dugorocnom lecenju koje se provodi bez ikakvih lekova (u stacionaru ili ambulanti) ili uz lekove koji su deo tretmana. Najbolji tretmani za lecenje zavisnosti su terapeutske zajednice stacionarnog karaktera, u kojima lecenje traje od 3 do 6 meseci.

Metadonski program: lecenje metadonom se uspesno i sigurno praktikuje vise od 30 godina. Metadon se koristi kao zamena za heroin. Ispravno propisan metadon nema opijatske ili sedativne efekte i ne utice na svakodnevne aktivnosti kao sto je voznja automobila. Metadon se uzima oralno i suzbija apstinencijalnu krizu od 24 do 36 sati. Pacijenti imaju osecaj za bol i mogu emotivno reagovati. Bitno je da metadon umanjuje zudnju za heroinom, jer je zudnja osnovni razlog recidiva. Otkriveno je da kod pacijenata koji uzimaju metadon uobicajene doze heroina ne stvaraju euforiju, sto utice na prestanak uzimanja heroina. Efekti metadona traju 24 sata - cetiri do sest puta duze nego heroinski efekti - tako da oni koji su ukljuceni u metadonski program treba da uzimaju metadon samo jednom dnevno. Takodje, metadon je medicinski siguran i ukoliko se uzima 10 i vise godina. U kombinaciji sa bihejvioralnom terapijom ili sa savetovanjem i drugim nacinima za pruzanje podrske, metadon omogucava pacijentu da prestane da uzima heroin (i druge opijate), te da se vrati stabilnom i produktivnom zivotu.

LAAM i ostali lekovi: LAAM je, kao i metadon sinteticki opijat koji se moze koristiti za lecenje heroinske zavisnosti. LAAM blokira efekte heroina 72 sata sa minimalnim nuspojavama kada se uzima oralno. 1993. godine FDA (Food and Drug Administration) je odobrila koriscenje LAAM-a za lecenje pacijenata zavisnih o heroinu. Zbog njegovih dugotrajnih efekata LAAM se uzima samo tri puta nedeljno, sto iskljucuje potrebu za dnevnim uzimanjem i nosenjem kuci doza za vikend.

Naloxon i naltrexon su lekovi koji, takodje, blokiraju efekte morfina, heroina i drugih opijata. Oni su posebno korisni kao antidoti (protivotrovi) kod predoziranja. Naltrexon ima dugotrajne efekte koji traju u rasponu od 1 do 3 dana, zavisno od doze. Naltrexon blokira prijatne efekte heroina i koristan je za lecenje veoma motivisanih osoba. Naltrexon je efikasan za sprecavanje recidiva kod bivsih opijatskih zavisnika uslovno pustenih iz zatvora.

Iako jos nije odobren za lecenje opijatske zavisnosti buprenorphine je jos jedan lek koji NIDA ispituje za lecenje heroinske zavisnosti. Lecenje buprenorphinom je delimicno privlacno i zato sto ne stvara isti nivo fizicke zavisnosti kao drugi lekovi, kao npr. metadon. Lakse je obustaviti uzimanje buprenorphina, nego prestati uzimati metadon, zbog lakseg odvikavanja.

Bihejvioralna terapija: iako bihejvioralne i farmakološke terapije mogu biti korisne kada se primenjuju pojedinacno, praksa nas uci da integracija oba tretmana predstavlja najbolji i najefikasniji pristup. Postoje razlicite terapije ponasanja koje se primenjuju kod heroinske zavisnosti i to, kako u stacionarnim, tako i u ambulantnim uslovima. Najbitnije je izabrati pristup koji najbolje odgovara svakom pacijentu pojedinacno. Nekoliko novih bihejvioralnih terapija, kao sto su Contingency menagement terapija i kognitivno-bihejvioralne terapije, mogu se smatrati obecavajucim u lecenju zavisnosti o heroinu. Contingency menagement terapija se sprovodi na principu afirmacije, gde pacijenti zaradjuju ''bodove'' za negativne testove na drogu, koje mogu menjati za odredjene stvari koje ce im pomoci da nastave zdrav zivot. Kognitivno-bihejvioralne terapije pomazu pacijentu da promeni nacin razmisljanja, njegova ocekivanja i ponasanje, te da mu pomogne da se suoci sa stresom. I bihejvioralne i farmakoloske terapije nastoje da vrate ponasanje i mentalne funkcije pacijenta u normalu.

[Avaks]

LSD je sinteticki narkotik, veoma jak halucinogen. Smatra se da je jaci od drugih narkotika i ostavlja vece posledice po mentalno i dohovno zdravlje korisnika. Uzima se oralno (gutanjem i apsorbovano kroz tkivo usta), najcesce na komadicima upijajuceg papira, kocki secera ili u vidu tableta bele boje. Izaziva halucinacije jakog intenziteta, stvara iskrivljenu percepciju, izoblicenje zvucnih i vizuelnih dozivljaja, strah i euforiju. Efekti mogu biti ispoljeni i kroz: depresiju, samoubilacke tendencije, ostecenja mozga, kosmar. Kratkorocni efekti su: prosirene zenice, konfuzno ponasanje, dezorijentisanost u vremenu i prostoru. Ubraja se u tzv. klupske droge.

[Avaks]

KLUPSKE DROGE

Klupske droge su droge koje se najcesce konzumiraju u klubovima, diskotekama, zurkama i slicnim mestima na kojima se slusa rave muzika. Kako se kod nas sve cesce prave "rave zurke" bilo bi korisno znati kakve su droge koje se na njima konzumiraju i koje opasnosti sobom nosi njihova (zlo)upotreba. Mnogi koji slusaju rave i koji posecuju takva dogadjanja ne uzimaju drogu, ali oni koji je uzimaju privuceni su relativno niskom cenom klupskih droga, kao i jakim osecajem moci i snage, "dizanjem raspolozenja" koje stvara rave. Droge koje se koriste na takvim mestima su veoma razlicite, pocev od droga koje se vec dugo zloupotrebljavaju, kao sto su marihuana i kokain, do droga cija je zloupotreba tek pocela, kao sto su: metamfetamin, ecstasy, gamma-hydroxybutyrat (GHB), flunitrazepam (Rohypnol) i ketamin. Neke od ovih droga su stimulanti, neke depresivi, a neke halucinogeni. One predstavljaju novost medju drogama pa mnogi smatraju da nisu opasne i da su posledice o kojima se govori retke ili preuvelicane, kao i da njima licno ne mogu da naskode. Medjutim, upravo zato sto su relativno nove i sto ni naucnici ne znaju sve posledice koje ove droge izazivaju, oni koji ih uzimaju mogu se smatrati pokusnim kunicima u laboratorijama (tzv. "lab rats"). Istrazivanja su, do sada, pokazala da ove supstance mogu da izazovu nagli porast telesne temperature (malignant hyperthermia), koji moze biti pracen slaboscu misica i afunkcijom kardiovaskularnog sistema i bubrega. Takodje, mogu prouzrokovati ozbiljna, ponekad trajna ostecenja mozga, kao i smrt.

Metamfetamin je veoma adiktivan stimulant u obliku kristalnog praha bele boje, bez ukusa. Moze se moze usmrkavati, ubrizgavati, pusiti ili uzimati oralnim putem. Povecava aktivnost, stvara uzbudjenje i smanjuje apetit. Metamfetamin ostecuje mozdane celije koje proizvode dopamin i serotonin, neurotransmitere koji doprinose zadovoljstvu, motivaciji i pamcenju. Njihov gubitak moze da dovede do nastanka sindroma usporenog misljenja, depresije, gubitka motivacije (amotivacioni sindrom) i slabljenja motorike. Zloupotreba metamfetamina olaksava sirenje HIV virusa i SIDE putem nezasticenog sexa, kao i putem deljenja pribora za intravenozno unosenje ove droge.

MDMA (methylenedioxymethamphetamine) - Ekstazi (Ecstasy) je sinteticka, psihoaktivna droga sa osobinama i stimulanta (kao amfetamin) i halucinogena (kao LSD). Obicno se uzima se oralno u obliku tablete ali neki korisnici je usrmkavaju ili ubrizgavaju. Najcesce sluzi za povecanje energije i "podizanje raspolozenja" na rave zurkama. Povecava krvni pritisak, ubrzava rad srca a moze dovesti i do takvog porasta telesne temperature koji izaziva prestanak rada bubrega i srca. Zavarava osecaj zedji, sto je veoma opasno prilikom dugotrajnog boravka u zagusljivim i prepunim klubovima jer moze dovesti do smrti izazvane akutnom dehidriranoscu. Hronicna zloupotreba MDMA stvara dugorocna ostecenja u mozgu, a kombinovanje ove droge sa alkoholom (sto je, takodje, popularno) moze imati fatalne posledice.

GHB (gamma – hydroxybuturate) – Tečni Ecstasy, providna tecnost bez ukusa spada u depresive centralnog nervnog sistema. Upotreba GHB-a je povezana sa trovanjem, predoziranjem, silovanjem i smrcu. Predoziranje GHB-om moze izazvati gubitak svesti, komu i smrt (prilikom prekida disanja). Predoziranja GHB-om su cesta i slicna predoziranju ostalim klupskim drogama.

Ketamin – K, Special K, Vitamin K:

Ketamin je veterinarski anestetik (koristi se i u medicini) koji spada u halucinogene. Ako je u prahu moze da se usmrkava kao kokain, a ako je u tecnom stanju ubrizgava se ili se dodaje marihuani i duvanu. Velike doze ketamina izazivaju halucinacije i dovode do depresije, amnezije, slabljenja motorike, delirijuma i prestanka disanja sa fatalnim posledicama. Cesto je vidjen na rejv zurkama i u klubovima, a koristi se i kao droga za silovanja ("date rape drug").

Rohypnol (Flunitrazepam) spada u benzodiazepinske sedative. Bez ukusa i mirisa je, uzima se oralno u tabletama ili rastvoren u picu. Kada se mesa sa alkoholom dovodi do gubitka pamcenja (amnezije) jer ga osoba moze uneti u organizam a da toga nije ni svesna i zbog toga je vezan za silovanja ("date rape") i druge seksualne napade (zrtva je nemocna da se brani).

Lysergic Acid Diethylamide: LSD – Acid, L:

LSD je jedan od najjacih halucinogena. Uzima se oralnim putem (gutanjem i apsorbovanjem kroz tkivo usta), obicno na komadicima upijajuceg papira, kocki secera ili u vidu tableta bele boje. Izaziva jake halucinacije, iskrivljenu percepciju, izoblicenje zvucnih i vizuelnih dozivljaja, strah i euforiju, samoubilacke tendencije.

[Avaks]

OSTALE VRSTE NARKOTIKA

HASIS

HasisStanje uzivaoca hasisa manifestuje se:

u prvoj fazi: zivahnoscu, naglasenom gestikulacijom, bezrazloznim smehom, temperamentnim govorom.

u drugoj fazi: zanosom, euforijom, halucinacijama, bunilom, nekontrolisanim govorom.

u trecoj fazi: umorom pospanoscu, otupeloscu.

Pribor Mesanje hasisa sa bunikom, tzv. "gandza", izazivaHasisovo ulje agresivno - nasilno ponasanje.

Pojavljuje se u obliku cetvrtastih plocica, zatim u prahu spakovanom u kesice zalivene parafinom da se ne oseti miris i u tecnom obliku (tzv. "hasisovo ulje").





OPIJUM

Sirovi opijum
Zloupotreba opijuma dovodi do pospanosti, tromosti, klonulosti, suzenja zenica, gubljenja apetita. U apstinencijama, uzivaoci ove droge prezivljavaju krize u vidu nervoze, nemira, gubitka sna, teturanja, nesvestice, povracanja. Pojavljuje se u obliku praha braon boje, u vidu plocica crne boje, u grumenovima, otopljen u alkoholu. Dobija se iz maka.



MORFIJUM

Morfijum se pojavljuje u obliku praha bele ili bledo zute boje, tableta, ampula, listica, kockica secera.

Koristi se kao lek i daje se pod kontrolom zdravstvene ustanove - ambulantno ili prilikom bolnickog lecenja - i tada se uvodi u posebne knjige.



METADON

Metadon (4,4 difenil-6-dimetil amino-3-heptanon) se pojavljuje u vidu tableta i u vidu ampula. Misljenja medicinskih strucnjaka o ovom leku su podeljena od toga da je koristan jer smanjuje apstinencijalnu krizu, do toga da je jednom drogom nemoguce leciti drugu drogu. Lek se daje samo ambulantno ili u bolnickom lecenju. Pod posebnom kontrolom je i upisuje se u posebne knjige.

Iako su misljenja strucnjaka podeljena, odrzavanje narkomana na metadonu, jos uvek se smatra jednom od glavnih ako ne i dominantnom terapijskom metodom. Metadon je opioid dugog delovanja. Kod nas je uveden po imenom Heptanon. Po hemijskoj strukturi bitno se razlikuje od morfina, ali u farmakoloskom smislu on je njegov potpuni supstitut. Kao analgetik nesto je jaci od morfina i duzeg dejstva. Oralno je efikasan. Ima i nesto jaci sedativni efekat nego morfin.

Duza upotreba metadona dovodi do psihicke i fizicke zavisnosti i tolerancije. Postoji i unakrsna tolerancija izmedju metadona i morfina, heroina i drugih opijata i opioida. Prekid davanja metadona stvara kod zavisnika apstinencijalni sindrom. Najintenzivniji simptomi su obicno treceg dana, a mogu postojati i do tri nedelje. Potpuni oporavak postize se obicno sest do sedam nedelja.